Skandinavske zemlje svake godine privlače sve veći broj studenata koji žele da se usavršavaju u ovim zemljama kako bi uspeli da uživaju u životnom standardu koje ove zemlje pružaju.
Ako planirate da studirate u Evropi, onda bi skandinavski univerziteti definitivno trebali biti na vašoj listi. Otkrijte zašto biste trebali razmisliti o studiranju u Danskoj, Švedskoj ili Norveškoj – ili u obližnjoj Finskoj ili na Islandu (ovo poslednje dvoje tehnički nisu deo Skandinavije, ali spadaju u nordijsku grupu).
Podrška istraživanju i inovacijama
Sve skandinavske zemlje krasi jedna reč – INOVACIJE. Sve zemlje iz Skandinavije postižu vrhunske rezultate u globalnim istraživanjima kada su u pitanju inovacije i istraživački radovi. Jedina zemlja koja se može takmičiti sa ovim zemljama u Evropi je Švajcarska.
Značajan podatak je da je na nedavno objavljenoj Bloomberg listi 50 najinovativnijih ekonomija na svetu Švedska rangirana na drugom mestu, Finska na sedmom, Danska na osmom, Norveška na petnaestom a Island na dvadeset i četvrtom.
Nordijske zemlje imaju tendenciju da postižu posebno dobre rezultate u pogledu intenziteta istraživanja i razvoja (R&D) i koncentracije istraživača, dok Danska dobija najbolji rezultat na listi za koncentraciju istraživača.
Ovaj trend u inovativnosti ekonomija ovih zemalja se preslikava i na univerzitete u ovim zemljama, jer su mnogi od ovih fakulteta usredsređeni na istraživanje i inovacije, neretko pomažući studentima da razvijaju svoje ideje.
Jedan od univerziteta u Finskoj, u Helsinkiju je pokrenuo inicijativu za saradnju sa gradskom vladom. Ova inicijativa povezuje studente, a u kademike i preduzetnike kako bi ubrzao proces transformacija dobrih ideja u realne projekte koji imaju primenu u privredi.
Jedan od dekana fakulteta u Štokholmu navodi sledeće „Švedski univerziteti imaju otvorenu klimu, sa jakim fokusom na grupni rad. Rekao bih da način na koji predajemo i učinimo učenike odgovornim za svoje rezultate znači da su otvoreniji za inovacije. “
On dalje ističe da ovo zauzvrat dodaje vrednosti diplomaca na tržištu rada: „Globalno tržište rada vrednuje ambiciozne, inovativne i pronicljive timske igrače.“
Sistem obrazovanja i fakulteti
Upravo zbog svega navedenog skandinavski fakulteti se ističu kao izuzetno popularni za sve one koje zanima istraživački rad, mogućnost razvijanja svojih teorija u okviru studija, kao i bavljenje naučnim radom koji može imati i komercijalan faktor.
Jačina istraživanja i inovacija koje ove zemlje sprovode znači da i fakulteti imaju tu snagu da se na ozbiljan način bave inovacijama i istraživanjima.
To su doduše mnogo niži brojevi od zemalja poput Velike Britanije ili Nemačke – a da ne spominjemo SAD. Ali to je uglavnom zato što nordijske zemlje imaju mnogo manje stanovništva, a samim tim i manje univerziteta. U stvari, kombinovano stanovništvo Švedske, Norveške, Danske i Finske – oko 26 miliona – manje je od polovine stanovništva Velike Britanije (oko 65,6 miliona) i nije ni blizu Sjedinjenih Država (oko 325 miliona).
Za one koji žele da studiraju na jednom od najboljih univerziteta u regionu, rangiranje je možda dobra polazna osnova, ali važno je gledati i dalje od njih. Neki od najpoznatijih skandinavskih univerziteta i nisu na rang listi, jer su previše specijalizovani da bi se uključili u ovu vrstu „takmičenja“. Fakulteti koje preporučuje naš tim su:
- KDG Belgija,
- VIA University College Danska
- Jönköping University Švedska
Važno je napomenuti da je sve više fakulteta koji nude ozbiljne programe na engleskom jeziku. U Švedskoj postoji preko 100 programa za osnovne studije, a preko 900 za master studije. Kod Danaca je taj broj preko 700 dok je u Finskoj oko 450 studijskih programa i na engleskom jeziku.
Atraktivni život
Veliki faktor privlačnosti jedne zemlje jeste klima. Iako u Skandinaviji ona nije idealna I dalje je kvalitet života izuzetno visok, sistem socijalne zaštite je izuzetno viok, pitanja rodne ravnopravnosti do politike zaštite životne sredine. Portali poput Mercer-ove rang liste kvaliteta života prikazuje 2018. Godine Kopenhagen na devetom mestu, Stokholm na 23.mestu, Oslo na 25. Mestu I Helsinki na 32.mestu. Svi ovi gradovi se nalaze na listi najbolje rangiranih 100 gradova na svetu.
Pored univerziteta, postoji i šira privlačnost skandinavskog načina života. Ove zemlje možda nemaju najprivlačniju klimu na svetu, ali su poznate po visokom kvalitetu života, visoko naprednim sistemima socijalne podrške i vođstvu u pitanjima od rodne ravnopravnosti do politike zaštite životne sredine. I naravno, poslednjih godina, danski koncept „higge“ je u trendu širom sveta.
Važno je napomenuti da ovi gradovi nisu približno slični Njujorku ili Londonu, tako da ukoliko želite da se izgubite među gradskom gužvom, soliterima I neonskim reklamama, ova mesta nisu za vas. Ove gradove karakteriše opuštena, prijatna I čista atmosfera.
Ono što ističu studenti iz Evrope je da su kultura I jezik prelepi. Takođe vrlo su slični a dovoljno različiti jedni drugima tako da student ne doživljava “kulturni šok” pri odlasku, a opet postoji dovoljno razlika koje čine studiranje I život u ovim zemljama dovoljno zanimljivim I izmeštajućim.
Priroda
Fjordovi, ostrva, šume, Aurora Borealis – sve su ovo znamenitosti Skandinavskih zemalja. Skandinavija nudi mnoštvo predela za istraživanje I uživanje na otvorenom.
Ukoliko vas krasi avanturistički duh, koji žudi za pejzažima koji ostavljaju bez daha onda je Skandinavija mesto za vas. Takođe, prolazak kroz sve zemlje je izuzetno lak I jednostavan tako da je moguće svaki vikend provoditi na različitom mestu.
Mogućnosti zaposlenja nakon diplomiranja
Sigurno je da će vas studentski život okupirati tokom studija. Međutim ono što sve studente zanima je da li je moguće ostati u tim zemljama I nakon studija I nastaviti život u ovim zemljama.
Tokom studija, kao međunarodni student, možete pokušati da radite sa skraćenim radnim vremenom u barovima, pabovima ili čak u organizacijama koje su aktivne u vašoj oblasti studija.
Ako i nakon završetka diplomskih studija i dalje ne želite da odete, možete ovde pokušati da tražite posao. Naravno, ovaj proces je znatno olakšan ukoliko govorite jezik države u kojoj želite da nastavite da živite. Moguće je nastaviti život u ovim zemljama sa radnom vizom.
Razlog zašto su ove zemlje ovako atraktivne za život jesu I njihova značajna primanja. Ne kaže se bez razliga “švedski standard”. Verujte nam, za plate u ovim zemljama vredi izvrtati jezik da biste naučili nordijske jezike, ispod sledi spisak prosečnih plata po zemljama:
- 2.250 EUR / mesec u Finskoj
- 2.100 EUR / mesec u Švedskoj
- 2.625 EUR / mesečno u Danskoj
- 2.850 EUR / mesec u Norveškoj
- 2.800 EUR / mesec na Islandu
Sada kada čujete koliko je zanimljivo, produktivno I na kraju unosno studirati u nordijskim zemljama preostaje vam samo da zasučete rukave i počnete da se prijavljujete na studije sa univerziteta u Danskoj, Finskoj, Švedskoj, Norveškoj ili na Islandu.
Ukoliko želite da ostvarite svoju nordijsku sagu, kontaktirajte naše mentore i saznajte sve o mogućnostima prijave na ove studijske programe!
